Zovem se Biljana, imam 39 godina i živim u Beogradu.
Razvedena sam već neko vreme i, iskreno — umorna od samoće.
Naučila sam da radim, da se borim, da sve mogu sama…
Ali i dalje, svake večeri, kad se ugasi svetlo, fali mi ono najjednostavnije — topla reč, iskren zagrljaj i neko “tu sam”. 💔
Ne tražim luksuz, ne tražim bajku, ne tražim savršenog muškarca.
Tražim iskrenost, mir i osmeh pored kog se osećam sigurno.
Jer iza mog osmeha krije se mnogo razočaranja, mnogo tišine i previše praznih noći.
Ljudi često misle da ako žena ima posao, stan i osmeh — da joj ništa ne fali.
Ali istina je da najusamljenije žene često deluju najsnažnije.
Ja sam jedna od njih.
Žena koja i dalje veruje u ljubav, iako joj život nije bio nežan. 🌙
Ne tražim da me neko menja, samo da me prihvati.
Da me ne gleda kroz godine ni prošlost, nego kroz dušu.
Jer negde duboko u sebi, i dalje sanjam da zaspim uz nekog svog — iskreno, mirno, stvarno. ❤️
Ako postoji muškarac koji zna šta znači poštovanje, poverenje i blizina, možda će prepoznati sebe u ovim rečima.
Jer ja ne tražim mnogo.
Samo da ne budem — sama.
