Zovem se Ana, imam 35 godina, rođena sam i živim u Bujanovcu.
Po zanimanju sam administrativna radnica, vredna, ozbiljna i navikla da sve postignem sama.
Ali… i najjača žena nekad poželi da ima rame na koje može da se osloni.
I da neko jednostavno kaže: “Tu sam.”
Već dugo gledam oko sebe i vidim da ljudi u mom kraju imaju velike predrasude.
Ako si Albanka – odmah te svrstaju u neku “priču”.
Ako nisi udana do tridesete – odmah te pitaju “šta s tobom nije u redu”.
A ja sam samo žena… obična, iskrena, koja želi ono što svaka želi –
ljubav, poštovanje i nekoga s kim će deliti život.
Ne tražim bogatstvo.
Ne tražim ni savršenstvo.
Samo želim čoveka koji zna da voli,
koji ne meri srce po naciji, veri ili mestu odakle si.
Čoveka koji će me gledati kao ženu,
a ne kao “onu što je iz Bujanovca”.
Ako si iskren, ozbiljan i slobodan muškarac,
ako si možda negde dalje odavde – Beograd, Novi Sad, inostranstvo –
veruj mi, nije važno gde si.
Važno je da znaš šta znači poverenje i toplina.
Jer ja sam spremna da volim.
Spremna da pružim sve ono što žena zna da pruži kada oseti da je voljena.
Samo želim jednu pravu šansu…
a možda je baš ovo način da je pronađem.
