Zovem se Bilja, imam 36 godina i radim kao zubni tehničar. Već godinama živim sama – od kada mi je mama preminula. Ona je bila jedina osoba koja me je uvek razumela, a od njenog odlaska kuća je nekako previše tiha, prazna… i hladna.
Nikad u životu nisam bila udata.
Ne zato što nisam želela – nego zato što nikad nisam našla čoveka koji je hteo da me čuje, da me razume i da bude uz mene. Danas, kada već imam svoje godine, svi misle da je kasno… ali ja verujem da nije.
Verujem da negde postoji jedan gospodin koji želi isto što i ja – mir, poštovanje, dodir iskrenosti, toplu večeru i nekog kome će reći: „Evo me, došao sam kući.“
Meni nisu bitne godine – 30, 40, 55… nije važno.
Bitno je da si čovek, da znaš da poštuješ, da želiš ljubav i da ti nije problem da se gradi sve ispočetka.
Život me nije mazio, ali me naučio da cenim dobre ljude.
Ako si jedan od njih… javi mi se.
Možda će baš ova poruka promeniti nečiji život.
Možda baš tvoj… ili moj.
