Zovem se Nataša, imam 46 godina i živim u Novom Sadu.
Razvedena sam i imam ćerku iz prethodnog braka, koja je moje najveće bogatstvo. Ipak, priznajem – usamljenost zna da zaboli, naročito uveče kada se kuća utiša, a misli postanu glasnije od svega.
Po zanimanju sam frizerka. Ceo život sam radila sa ljudima, slušala njihove priče, radosti i probleme. Svi mi kažu da sam jaka žena, da se dobro držim, ali malo ko pita kako je meni kad skinem osmeh sa lica.
Razvod je iza mene već neko vreme. Ne bežim od toga i ne stidim se svoje prošlosti. Ona me je oblikovala, naučila me strpljenju, razumevanju i tome da ljubav nije navika – već odluka. Nisam žena koja traži avanture, prolazne poruke ili prazna obećanja.
Tražim normalnog, zrelog muškarca – nekog ko zna šta želi. Nije mi važno koliko ima godina, koliko para ili kakav mu je status. Važno mi je da ima srce, poštovanje i želju za životom u dvoje.
Ne tražim da mi iko glumi oca detetu – već partnera meni, nekog ko će znati da me zagrli kada mi je teško, da se nasmeje sa mnom kada mi je lepo i da razume da u ovim godinama ljubav može biti mirna, iskrena i prava.
Ako si muškarac koji ne beži od žene sa prošlošću, ako znaš da svako nosi svoje rane i ako veruješ da nije kasno za novu sreću – možda baš ti i ja treba da se upoznamo.
