Zovem se Desanka.
Imam 54 godine i nikada se nisam udavala.
Ljudi mi često kažu:
„Ti uopšte ne stariš.“
Nasmejem se, klimnem glavom… ali kad ostanem sama, znam istinu.
„Ogledalo ne laže“
Godine su me promenile.
Promenile su mi pogled, tišinu u stanu, večeri koje su postale duže od dana. Promenile su način na koji ćutim dok drugi pričaju o porodici, mužu, planovima.
Ne boli starost.
Boli samoća.
„Nikad se nisam udala… i to je moja istina“
Nisam bežala od braka.
Nisam bila protiv ljubavi.
Samo se nikada nije pojavio neko ko je ostao.
Prolazili su ljudi, godine, prilike… a ja sam ostajala ista — poštena, tiha, strpljiva. Previše strpljiva.
„Kažu mi da sam jaka, ali niko ne pita kako sam“
Naučila sam da budem sama.
Ali nisam naučila da mi to bude normalno.
Postoje večeri kada mi ne treba razgovor, ni planovi — samo da neko sedi pored mene. Da ćutimo zajedno. Da znam da nisam sama na ovom svetu.
„Ne tražim mladost, ne tražim savršenstvo“
Ne tražim mlađeg.
Ne tražim bogatog.
Ne tražim bajku.
Tražim čoveka.
Onog koji razume godine.
Koji zna da lepota nije u licu, nego u tome da se neko raduje tvom dolasku kući.
„Ako čitaš ovo, možda nije slučajno“
Možda si i ti umoran od samoće.
Možda i ti znaš kako izgleda tišina uveče.
Možda i ti želiš nekoga ko neće otići.
Ako si ozbiljan muškarac, slobodan, i tražiš ženu sa kojom možeš da deliš mir, razgovor i život — javi se.
Ne obećavam savršenstvo.
Obećavam iskrenost.
Desanka, 54 godine
Nikad udavana. Kažu da ne starim.
A ja samo želim da ne budem sama.
