Zovem se Jelena.
Imam 48 godina i udovica sam iz Novog Sada.
Ovo ne pišem da bih izazvala sažaljenje. Pišem jer sam shvatila da je život prekratak da bih ga provela sama, ćuteći i praveći se da mi ništa ne nedostaje.
„Tišina posle gubitka je najglasnija“
Kad izgubiš čoveka sa kojim si delila život, ne izgubiš samo partnera — izgubiš naviku da te neko čeka, dodir, pogled, bliskost. Godinama sam živela mirno, povučeno, snašla se… ali samoća ima rok trajanja.
Moj je istekao.
„Imam 48 godina — i još uvek sam žena“
Ne stidim se svojih godina.
Ne stidim se svoje prošlosti.
I ne stidim se što želim upoznavanje, pažnju i bliskost.
Ne tražim avanturu.
Ne tražim igru.
Tražim muškarca koji zna šta znači biti uz ženu.
„Ne moraš biti savršen — samo stvaran“
Nije mi važno koliko imaš godina.
Nije mi važno gde živiš.
Važno mi je da si slobodan, ozbiljan i emotivno zreo.
Želim razgovore koji traju, poglede koji se pamte i osećaj da nisam sama u sobi punoj tišine.
„Ako ovo čitaš, možda nisi slučajno ovde“
Možda si i ti prošao kroz gubitke.
Možda si i ti umoran od praznih dana.
Možda i ti želiš ženu koja zna šta hoće.
Ako želiš upoznavanje sa ženom koja je prošla život, ali nije odustala od bliskosti — javi se.
Jelena, 48 godina
Udovica iz Novog Sada.
Ne tražim savršenstvo.
Tražim nekog stvarnog.
