Zovem se Vesna, imam 43 godine i živim u Kragujevcu. Po zanimanju sam šnajderka. Radim tiho, precizno i pošteno, isto kao što sam i živela u braku dok sam ga imala. Ostala sam udovica pre nekoliko godina i tada sam prvi put shvatila koliko brzo ljudi nastave dalje, dok ti ostaneš da učiš kako da dišeš sam.
Ne volim da se žalim i ne volim da me neko gleda sažaljivo. Ustajem, radim, kuvam, završavam obaveze i držim se. Spolja sve izgleda normalno. Ali kad ostane tišina, tada se vidi koliko je teško biti sam, a da to niko ne pita.
Nisam žena koja traži spas. Nisam izgubljena. Samo sam žena kojoj fali neko da sedne pored nje, da podeli večeru, razgovor, običan dan. Umorna sam od površnih poruka i muškaraca koji se javljaju iz dosade, a nestaju kad osete ozbiljnost.
Ne tražim da mi neko popuni prazninu, jer sam naučila da živim i sama. Tražim čoveka koji zna šta znači ostati, koji ne beži od prošlosti i ne plaši se budućnosti. Nekoga kome je normalno da se žena veže, da bude verna i da traži isto.
Ako si muškarac koji ne traži igru.
Ako znaš da ceniš mir, rad i iskrenost.
Ako ti ne smeta žena sa iskustvom, ali i sa toplinom.
Javi se.
