Zovem se Mirsada, imam 39 godina i živim u Tuzli. Radim kao administrativna radnica u privatnoj firmi, posao mi je stabilan, život mi je uređen, ali jedno mesto u mom danu je godinama prazno. To je ono mesto gde bi trebalo da bude neko ko ostaje.
Ne tražim luksuz, ne tražim obećanja i ne tražim da me neko spasava. Naučila sam da se oslanjam na sebe, da ćutim kad je teško i da idem dalje i kad nemam kome da se požalim. Spolja delujem mirno i sabrano, ali istina je da se umor nakupio od stalnog „snađi se sama“.
Imala sam veze u kojima sam davala više nego što sam dobijala. Imala sam obećanja koja su se završavala tišinom. Naučila sam da prepoznam muškarce koji se javljaju samo kad im je dosadno i one koji nestaju čim osete ozbiljnost. Takvi mi više ne trebaju.
Tražim normalnog muškarca, emotivno zrelog, koji zna da razgovara, da ostane i kad nije sve savršeno. Nekoga ko razume da žena od 39 godina ne traži igru, već sigurnost, poštovanje i mir. Znam šta nudim i ne stidim se toga.
Ako si muškarac koji zna šta želi.
Ako ne bežiš kad stvari postanu stvarne.
Ako ti je važnije da imaš nekoga pored sebe nego da glumiš slobodu.
Možda se baš mi tražimo.
