Zovem se Darija, imam 44 godine i razvedena sam već dugo. Razvod se desio davno, ali usamljenost nije nestala s vremenom, kako mnogi kažu da hoće. Naprotiv, postala je tiša, dublja i teža za objasniti ljudima koji nisu sami.
Navikla sam da funkcionišem sama. Naučila sam da radim, da brinem o sebi i da ne očekujem previše. Spolja delujem stabilno i smireno, ali iza zatvorenih vrata ostaje žena kojoj fali razgovor, bliskost i osećaj da nekome znači.
Najviše boli to što se s godinama navikneš da ćutiš. Da ne pričaš previše o tome kako ti je, jer ljudi brzo pomisle da si slaba ili da kukaš. A istina je da samo želiš nekoga ko će te saslušati i ostati.
Ne tražim savršenog muškarca, niti bajku. Ne zanima me da li ima savršen život ili idealne godine. Zanima me da li zna šta znači biti sam i da li je spreman da ostane kada postane ozbiljno.
Posle razvoda shvatiš da nije najgore ostati bez braka, nego ostati bez nekoga kome se raduješ. Ja i dalje verujem da postoji muškarac koji zna da ceni ženu koja je prošla kroz razvod, a nije postala hladna.
Ako si neko ko ne beži od iskrenosti, ko ne traži prolaznu zabavu i ko zna koliko je važno imati nekoga pored sebe u tišini, možda je vreme da se javiš. Ja sam umorna od samoće, ali nisam odustala od nade.
