Zovem se Ljiljana.
Imam 51 godinu i živim u Subotici. Razvedena sam i već dugo sama. Ovo pišem jer sam shvatila da je samoća tiša od reči, ali teža od svega.
Ne pišem iz hira. Pišem iz potrebe da budem iskrena — prema sebi i prema onome ko ovo čita.
„Posle razvoda, dani prolaze, a večeri bole“
Razvod te ne slomi odjednom.
Slomi te polako.
Kad shvatiš da nemaš s kim da podeliš dan, da nema poruke pred spavanje, da nema „kako si danas?“.
Dani prođu u obavezama, ali večeri su najteže. Tada tišina govori više od bilo kog glasa.
„Razvedena, ali nisam prestala da verujem“
Razvedena sam, ali nisam ogorčena.
Nisam izgubila veru u ljubav, u brak, u život u dvoje. Naučila sam mnogo — kako da budem strpljiva, kako da poštujem, kako da volim zrelo.
Znam šta želim.
Znam šta ne želim.
I znam da još uvek mogu da dam mnogo.
„Ne tražim savršenog muškarca“
Ne tražim luksuz.
Ne tražim ideal.
Tražim ozbiljnog, slobodnog muškarca koji želi brak, mir i poštovanje. Nekog ko razume da su zajedništvo i lojalnost važniji od svega.
Godine su samo broj — srce je ono što računa.
„Subotica je lepa, ali lepa je i ljubav“
Grad u kome živim je miran, ali mir nema smisla bez nekoga s kim ga deliš. Želim šetnje, razgovore, planove. Želim dom u kome se dvoje raduje i brine zajedno.
Ne tražim da me neko spasi. Tražim partnera.
„Ako želiš brak i ozbiljnu ženu — javi se“
Ako si muškarac koji zna šta želi, koji je slobodan i spreman da gradi život u dvoje, možda se baš ovde srećemo. Ne obećavam savršenstvo — obećavam iskrenost, poštovanje i vernost.
