Zovem se Teuta.
Imam 45 godina, Albanka sam iz Vranja, razvedena i vlasnica pekare. Ovo pišem jer sam shvatila da posao, uspeh i sigurnost ne znače mnogo ako nemaš s kim da ih podeliš.
Svako jutro ustajem rano. Miris hleba ispuni prostor, ruke rade, obaveze se nižu. Imam svoju pekaru, imam sve ono što se spolja vidi kao „uspeh“. A iznutra — tišina.
„Umorna sam od pogrešnih izbora“
Posle razvoda, probala sam da verujem ponovo. Javljali su se mlađi, neozbiljni, prolazni. Dosta mi je toga. Ne tražim avanturu. Tražim ozbiljnog gospodina za brak u dvoje — nekoga ko zna šta hoće i ko je spreman na porodicu.
„Boli kad te izbegavaju zbog imena“
Mnogi me nazivaju pogrdno i zbog toga me izbegavaju. To boli. Ali nisam ogorčena. Znam da ima više dobrih ljudi nego loših. Znam da negde postoji čovek kome je važnije kakva sam osoba, a ne kako me zovu drugi.
„Želim porodicu, ne samo posao“
Šta će mi pekara, šta će mi sve, ako sam sama? Želim da se u život vrati toplina doma, razgovor, planovi. Želim porodicu. Želim nekoga ko će da me pogleda i kaže: ostajem.
Ne pitam odakle si.
Ne merim godine.
Gledam srce i nameru.
Teuta, 45 godina.
Razvedena, vredna, iskrena.
Ako si slobodan, ozbiljan i želiš brak — javi se.
