Zovem se Dragana.
Imam 52 godine i nikada se nisam udavala. Ovo pišem jer sam prvi put u životu iskreno priznala sebi ono što sam godinama gurala u stranu — da sam pogrešila što sam ljubav stalno ostavljala za „kasnije“.
Kasnije je došlo.
Ali samoća je došla s njim.
„Kad sam izgubila oca, shvatila sam koliko sam sama“
Otkako mi je tata preminuo, živim sama. Nemam nikog svog. Kuća je tiha, dani prolaze isto, a večeri su najteže. Tada shvatiš da posao i obaveze ne mogu da zamene nečije prisustvo.
„Radim u fabrici i imam svoj stan“
Radim u fabrici. Pošteno i vredno. Imam svoj stan i stabilan život. Sve ono što se kaže da „treba“. A opet — nešto najvažnije je falilo.
Nisam tražila avanture.
Nisam jurila prolazno.
Samo sam — čekala.
„Danas znam šta želim“
Danas znam. Želim brak. Želim ozbiljnog gospodina. Nekoga ko zna šta znači odgovornost, poštovanje i mir. Ne zanimaju me igre, dopisivanja bez cilja i prazna obećanja.
Zanima me čovek koji želi da ostane.
„Ovo nije slabost — ovo je iskrenost“
Možda je kasno za neke stvari.
Ali nije kasno za ljubav.
Ako si slobodan, ozbiljan i tražiš ženu sa kojom želiš brak i miran život — možda se baš ovde prepoznajemo.
Dragana, 52 godine.
Nikad udavana. Vredna. Iskrena.
Spremna za brak i život u dvoje.
👉 Samo ozbiljni neka se jave.
