Zovem se Đana, imam 49 godina i udovica sam već sedam godina.
Od dana kada sam izgubila muža, moj život se promenio iz korena. Naučila sam da budem jaka, ali nijedna snaga ne može da zameni nečiju blizinu.
Godinama sam sama. Navikla sam se na tišinu, ali nisam prestala da osećam koliko fali razgovor, podrška, neko ko će pitati kako si i stvarno to misliti.
Ne tražim lepotu.
Ne tražim mladost.
Ne tražim savršenog muškarca.
Tražim gospodina — čoveka koji gleda dušu, a ne lice. Nekoga ko želi zajednički život, mir, poštovanje i vernost. Nekoga ko zna da su godine iskustvo, a ne mana.
Ako si i ti umoran od površnih priča i želiš ženu za život, a ne prolaznu pažnju — možda se baš mi tražimo. Spremna sam da ponovo verujem, da gradimo, da delimo i dobro i teško.
Ako želiš da ostatak života provedemo zajedno, javi mi se.
Đana, 49 — još verujem da prava ljubav dolazi tiho, ali ostaje zauvek.
