Zovem se Dragana, imam 45 godina i ovo pišem jer više ne mogu da ćutim. Dosta je bilo čekanja, pogrešnih ljudi i osećaja da prolazim kroz život sama, iako sam žena puna ljubavi, pažnje i želje za pravom vezom.
Radim, živim sama, svoja sam žena, ali nisam zbog toga manje ranjiva. Mnogi me vide kao jaku osobu, a ja samo želim ono što svako ljudsko biće traži – ljubav, stabilnost, nekog kome mogu da verujem i da pripadam. Ne tražim avanturu, već starijeg, emotivno zrelog muškarca koji zna šta znači imati nekoga pored sebe – i kad je lepo, i kad je teško.
Znam da će neko reći: “Imaš 45, šta sad tražiš?” – ali žena nikad nije prestara da voli i bude voljena. Ja želim brak, dom, nekoga s kim ću gledati film u tišini, ko će mi reći “dobro jutro” uz kafu i kome ću spremiti večeru ne zato što moram, već zato što to želim, iz srca.
Ako si gospodin koji čita ovo i osetiš da si i ti umoran od samoće, ako ti srce zadrhti jer prepoznaješ ono što i sam osećaš – javi mi se. Možda baš ti i ja imamo ono što oboje tražimo.
Ne tražim idealnog muškarca. Tražim svog muškarca.
Saosećajnog. Iskrenog. Starijeg. Stabilnog.
Ako si to ti – ne gubi vreme.
