Zovem se Mirjana.
Imam 39 godina i nikada se nisam udavala. Živim na selu, u kući mojih roditelja kojih više nema. Ostala sam sama — sa zemljom, stokom i tišinom koja noću zna da bude teža od svakog posla.
Roditelji su me naučili da se rad ne stidi. Zato danas obrađujem zemlju i držim stoku. Nije me sramota toga. Ponosna sam. Ruke su mi često umorne, ali je savest mirna.
„Samoća se ne vidi po danu“
Dan prođe brzo. Obaveze, životinje, posao. Ali kad se spusti veče i kad kuća utihne — tada shvatiš koliko ti fali nečiji glas, razgovor, prisustvo. Fali ti neko kome ćeš reći kako ti je prošao dan.
„Jedna želja me najviše boli“
Postoji nešto što me najviše boli.
Nikada se nisam ostvarila u ulozi majke. Ta želja je u meni tiha, ali stalna. Ne tražim čudo — tražim šansu. Tražim čoveka sa kojim bih mogla da gradim porodicu, život u dvoje, dom koji nije samo kuća.
„Ne tražim savršenog muškarca“
Ne zanima me luksuz.
Ne zanima me prolaznost.
Ne zanima me igra.
Zanima me ozbiljan gospodin koji zna šta želi. Neko ko poštuje ženu, rad, selo i jednostavan život. Neko ko gleda u budućnost, a ne u prošlost.
„Ako si ozbiljan — javi se“
Ako si muškarac koji želi mir, porodicu i ženu uz sebe…
Ako ti ne smeta selo i pošten rad…
Ako želiš nešto stvarno — možda se baš ovde prepoznajemo.
Mirjana, 39 godina.
Nikad udavana. Vredna. Iskrena.
Spremna za ozbiljno upoznavanje i život u dvoje.
👉 Samo ozbiljni neka se jave.
