Zovem se Klara, imam 37 godina, rođena sam u Hrvatskoj, ali sudbina me je pre pet godina dovela u Srbiju. Mnogi me pitaju:
“Zašto baš Srbija?”
A ja uvek kažem:
“Zato što sam ovde prvi put osetila da mogu da budem svoja.”
Došla sam zbog posla, ostala zbog ljudi.
Zbog topline.
Zbog toga što me niko nije pitao ko sam, nego kakva sam.
Ali naravno… bilo je i drugačijih pogleda.
Bilo je i pitanja, komentara, šaputanja.
Bilo je ljudi kojima smeta što sam Hrvatica,
kao da je to nešto što određuje dušu.
I baš zato danas tražim muškarca koji nije nacionalista, nije opterećen prošlošću, ne meri krvna zrnca i ne broji granice.
Tražim čoveka, ne zastavu.
Želim muškarca koji zna šta znači dom — ne kao prostor, nego kao osećaj.
Želim nekoga ko želi porodicu, mir, partnerstvo, odanost.
Ko razume da ljubav nema nacionalnost, veru, ni pasoš.
Posle pet godina u Srbiji naučila sam jedno:
Ovdje ima divnih muškaraca. Samo ih treba pronaći.
