Zovem se Milica, imam 31 godinu i ovo pisem jer sam shvatila da vise nemam kome da cutim. Nisam klinka, nisam ni ogorcena zena, samo sam neko ko je dugo verovao da ce se prave stvari desiti same od sebe. Radila sam, sredjivala zivot, slusala savete da ne zurim, da sve dodje kad treba. I doslo je vreme da kazem naglas ono sto mnoge zene moje generacije misle, a retko koja izgovori.
Umorna sam od povrsnih razgovora, kratkih poruka bez smisla i muskaraca koji ne znaju sta hoce. Ne trazim savrsenstvo, niti bajku, ali trazim zrelost. Trazim muskarca koji zna da prica, da pita, da slusa i da ne bezi cim razgovor postane stvaran. Zato kazem otvoreno da me privlace stariji muskarci. Oni koji su vec prosli kroz zivot, koji znaju ko su i koji nemaju potrebu da se dokazuju svima osim zeni pored sebe.
Ne trazim dopisivanje bez kraja i bez cilja. Ako vec razgovaramo, zelim da to vodi ka upoznavanju, ka necem realnom. Ne zanima me da budem necija zanimacija dok mu je dosadno, niti da popunjavam tudju prazninu bez namere da se ista promeni. Zelim odnos u kome ima postovanja, sigurnosti i topline, onaj osecaj da znas da te neko bira, a ne da te samo drzi kao opciju.
Mnogi misle da je zeni od 31 godine lako, da ima izbora na svakom koraku. Istina je drugacija. Sto si starija, to si svesnija sebe, ali i toga koliko ljudi ne zna sta hoce. Ja znam. Znam da zelim mir, stabilnost i muskarca koji ne bezi od bliskosti. Nekoga ko razume da zivot nije samo izlazak, poruke i planovi za sutra, vec i odgovornost, prisutnost i spremnost da se ostane.
Ako si stariji, zreliji i ne plasis se normalne zene koja zna sta hoce, onda mozda ovo nije slucajno sto citas. Ne obecavam cuda, ali obecavam iskrenost. A danas je i to vec retkost.
Ako si ozbiljan i prepoznajes se u ovome, javi mi se.
