Zovem se Ivana, imam 37 godina i živim u Beogradu. Radim kao sekretarica, vredna sam, skromna i samostalna žena. Moj život na prvi pogled izgleda sređen – imam posao, svoj stan i sve što mi treba da živim pristojno. Ali ono što mi nedostaje i zbog čega mi srce puca svaki dan jeste – ljubav.
Možda nisam „savršena“ po današnjim merilima. Često čujem komentare: „Debela si, ko će te takvu?“ Kao da je broj kilograma važniji od dobrote, iskrenosti i topline koju nosim u sebi. Ne stidim se sebe. Moje telo je moje, a moje srce još uvek čeka nekoga ko će ga zaslužiti.
Želim gospodina, ozbiljnog i porodičnog čoveka, nekoga ko zna šta znači poštovanje i iskrenost. Nisam devojčica koja traži avanturu – ja želim brak, želim dom, želim decu i želim da osetim sigurnost u zagrljaju čoveka koji će znati da me voli baš ovakvu kakva jesam.
Ne tražim savršen izgled ni bogatstvo, već samo čoveka sa kojim ću deliti i sreću i tugu. Zamišljam porodične praznike, toplu kuću, mirne večeri i smeh dece koja trče kroz hodnik. To je moj san – skroman, a najveći od svih.
Možda će mnogi opet reći: „Niko neće ženu od 37 godina, još k tome i debelu“. Ali ja verujem da još uvek postoje muškarci kojima je važnija duša od oblika tela, iskren osmeh od broja na vagi, i topla reč od prolaznog izgleda.
Ako si jedan od njih, znaj – ja sam ovde, čekam te.
