Zovem se Tanja, imam 45 godina i iz Novog Sada sam. Celo moje detinjstvo i mladost bile su obeležene porodičnim obavezama i radom. Živela sam za druge, brinula o roditeljima, sestrama, poslu, i uvek sam sebe stavljala u drugi plan. Sada, kada sam konačno ostala sama, shvatila sam da je došlo vreme da se posvetim sebi i svojim osećanjima.
Možda sam već ušla u godine kada mnogi misle da je kasno za ljubav, ali ja ne verujem u to. Ljubav ne zna za godine. I dalje sanjam o pravom muškarcu – o onome koji zna šta znači biti nežan, pažljiv, ali i dovoljno jak da žena pored njega oseća sigurnost.
Radim kao medicinska sestra. Moj posao je lep, ali i težak – naučio me je empatiji i tome koliko ljudima znači dodir, osmeh i pažnja. Ali kada se vrata bolnice zatvore, ostajem sama u svom stanu. Tada shvatam koliko mi nedostaje to da imam nekoga kome ću se vratiti, kome ću skuvati večeru i sa kim ću podeliti i lepe i teške dane.
Ne tražim bogatstvo, luksuz i lažne priče. Ono što želim jeste iskrena emotivna veza, zajedništvo i osećaj da pored sebe imam muškarca koji zna šta znači porodica i ljubav. Ako iz toga dođe i brak – onda sam dobila sve ono što sam čekala godinama.
Možda ti zvuči čudno, ali ja verujem u pravu ljubav i nakon četrdesete. Još uvek sam žena koja voli da se dotera, da izgleda privlačno, da mami osmeh i poglede. Iako me mnogi vide kao ozbiljnu i povučenu, ja u sebi imam puno strasti, nežnosti i želje da volim i budem voljena.
Ako si ozbiljan muškarac, slobodan, i spreman da napraviš korak ka pravoj vezi, možda baš ja čekam tebe. Nisam klinka, nisam za avanture i gubljenje vremena. Ja tražim ono pravo.
