Zovem se Jovana, imam 38 godina.
Imam svoj posao, vodim ordinaciju za lepotu, sama sam sve stvorila. Iako spolja sve deluje kao da je u redu, moj put do mira i slobode bio je bolan.
Bila sam u braku. I to u braku u kojem se ljubav brzo pretvorila u kontrolu, ljubomoru i nasilje. Moj bivši nije mogao da podnese što radim, što sam samostalna, što imam ciljeve. U početku su bile reči… zatim zabrane… a onda ruke koje su me udarale umesto da me zagrle.
Imala sam dve opcije – da ćutim i nestajem iz dana u dan, ili da odem i borim se za sebe. Odabrala sam ono drugo.
Danas sam slobodna. Imam svoj mali svet koji sam sagradila od nule. Radim ono što volim, pomažem ženama da se osećaju lepše, sigurnije, bolje. I to me ispunjava.
Nažalost, ne mogu imati decu. Neki bi rekli da je to kraj. Ja kažem – to je deo mog života, ali ne ono što me definiše. Verujem da prava ljubav ne zavisi od toga da li žena može roditi – već da li može voleti iskreno, biti partner, podrška i oslonac.
Zato sada tražim nekog ko neće gledati moju prošlost, već moj osmeh. Nekog ko neće želeti da me menja, već da me drži za ruku kroz život. Neko ko razume šta znači biti uz ženu – i kada je ranjena, i kada se smeje, i kada je uspešna.
Ne tražim sažaljenje.
Ne tražim sponzora.
Tražim ljubav koja ne postavlja uslove.
Ako si muškarac koji ume da voli bez straha i osuda – možda si baš ti ono što sam čekala.
