Zovem se Merima, imam 46 godina i dolazim iz Novog Pazara.
Muslimanka sam. Razvedena.
I već osam dugih godina živim sama.
Nemam decu.
Nekima je to mana.
Meni je to samo život koji se desio drugačije nego što sam planirala.
Brak mi nije uspeo, ali nisam prestala da verujem u brak.
Verujem u poštovanje, razgovor, mir i dvoje ljudi koji stoje jedno uz drugo.
Često imam osećaj da ljudi prvo pitaju:
„Koje si vere?“
„Odakle si?“
„Kako se zoveš?“
A retko ko pita: kakva si kao čovek.
Ja ne tražim savršenog muškarca.
Ne tražim da gleda ko sam i šta sam po etiketi.
Tražim nekog ko želi brak, ko želi ženu, dom i miran život.
Godine prolaze, ali potreba da imaš nekog kome ćeš reći „kako si mi danas“ – ne prolazi.
Usamljenost ume da boli, naročito kad znaš da imaš još mnogo toga da pružiš.
Ako postoji muškarac koji ne deli ljude po veri,
koji gleda srce, nameru i ljudskost,
možda baš on čita ove redove.
💬 Da li postoji neko ko želi brak, a ne podelu?
Ako postoji – neka se javi.
Jer i ja još verujem da nije kasno.
