Zovem se Milena, imam 48 godina i zena sam sa sela – ona prava, jednostavna, vredna, ona koja zna da se bori, koja ustaje ranije od svih i leze poslednja. Navikla sam na rad, na postenje, na tiho cuvanje onoga sto volim. Ljudi cesto misle da su zene sa sela naivne ili jednostavne… ali da znas samo koliko snage, topline i dubine ima u nama.
Kazem otvoreno: dusu imam vecu od pola grada, ali nemam muskarca. Ne zbog toga sto ga nisam mogla naci – nego zato sto nisam htela pogresnog. Toliko sam puta gledala oko sebe ljude koji zive zajedno, a usamljeniji su nego ja sama. To ja ne zelim. Ja zelim pravu blizinu, nekoga ko ce mi biti i prijatelj i covek na kog se oslonim.
Moje srce je mirno, ali puno. Znam da dam ljubav, da brinem, da kuvam, da radim, da cuvam dom kao malo ko. Ali znam i da budem meka, zenska, nezna – kad osetim da sam pored pravog. I zato danas pisem… ne da kukam, ne da molim, vec da kazem iskreno ko sam i sta trazim.
Ne trazim luksuz, ne trazim bogatstvo, ne trazim coveka koji glumi nesto sto nije. Trazim stabilnog, normalnog muskarca 40+ koji zna sta znaci dobra zena. Nekoga ko hoce mir, posten zivot, toplinu doma. Nekoga ko ce znati da vrednuje ono sto zena sa sela nosi u sebi – srce koje nikad ne laze i ruke koje nikad ne izdaju.
Ako si umoran od praznih prica, ako ti treba zena koja ce biti prava podrška, koja ce te voleti cisto i iskreno, ako ti treba dom u kome ces biti covek – onda se javi.
Mozda se moja dusa i tvoje srce prepoznaju bas danas.
JAVI MI SE NA KONTAKT
