Zovem se Marijana, imam 39 godina.
Nisam se udavala, imala sam par ozbiljnih veza, ali nijedna nije bila ona prava. Možda sam ranije previše verovala, a premalo slušala sebe. A sada – tačno znam šta želim.
Godine su me naučile strpljenju. Naučile su me da mir nema cenu, da ne moram da se zadovoljim mrvicama samo da ne bih bila sama. Danas biram – i biram pažljivo. Znam da žene pred četrdesetom nisu nevidljive. Naprotiv, mnoge od nas tada tek procvetaju – jer iza sebe imamo iskustvo, a ispred sebe još mnogo toga lepog.
Radim, samostalna sam, imam svoj stan, svoj mir i svoju rutinu. Volim tišinu, duge šetnje, knjige, kafu bez žurbe. Ali i dalje osećam da bi život bio lepši ako bih imala s kim da ga podelim. Nekog iskrenog. Normalnog. Stabilnog. Neko ko zna šta znači biti partner za život, a ne samo gost u nečijem srcu.
Ne tražim da mi neko “reši život”. Moj je sasvim u redu.
Ali tražim nekog s kim ću podeliti i smeh i tišinu. Nekog ko će biti tu – i kad je lako, i kad je teško.
Ako si čovek koji zna da je vreme dragoceno, da je poverenje zlato i da se ljubav ne meri godinama – možda si ti taj s kojim ću napisati novo poglavlje.
