Zovem se Danijela, imam 41 godinu i radim kao sekretarica u Telekomu.
Na papiru, moj život izgleda sasvim normalno. Imam posao, odgovornost, stabilnost. Ali iza svega toga krije se jedna istina koju sam dugo nosila u sebi – nikada neću moći da budem majka.
Godinama sam to krila.
Godinama sam ćutala dok su me pitali „kad će deca“, „što se ne udaš“, „vreme ti prolazi“.
A niko nije pitao kako mi je.
Zbog toga sam ostajala sama. Neki muškarci su odlazili čim su shvatili istinu. Neki su ćutali, pa se povlačili. I svaki put sam sebi govorila da sam jaka, da mogu sama. Ali istina je drugačija.
I ja želim nekog pored sebe.
Nekog da me pita kako sam.
Nekog da me zagrli posle teškog dana.
Nekog sa kim ću deliti život, jutra, tišinu, smeh.
Ne tražim sažaljenje.
Ne tražim savršenog muškarca.
Ne tražim bajku.
Tražim čoveka koji razume da ljubav nije samo u deci, nego u poštovanju, bliskosti i vernosti. Čoveka kome neće biti važno ono što ne mogu, već ono što mogu da dam – iskreno srce, pažnju i odanost.
Ako si muškarac koji želi ozbiljnu vezu, brak ili jednostavno život udvoje…
Ako ti moja istina nije prepreka…
Ako znaš da i žena bez dece ima dušu i pravo na ljubav…
Javi mi se.
Možda baš ti i ja možemo dokazati da ljubav ima mnogo oblika
