Zovem se Jovana, imam 46 godina i dolazim iz Kosovske Mitrovice.
Godinama sam radila kao učiteljica, posao koji sam volela više od svega. Decu sam učila slovima, ali i poštenju, poštovanju i istini. Nisam mislila da će mi se baš ta istina jednog dana obiti o glavu.
Ostala sam bez posla.
Ne zato što nisam znala da radim.
Ne zato što nisam bila dobra.
Već zato što nisam bila član stranke.
I tako, u jednoj godini, izgubila sam i sigurnost i mir.
Nikada se nisam udavala, ceo život sam mislila da ima vremena. Da će doći neko pravi. Da će se sve složiti kad treba.
A vreme je prolazilo.
Danas živim skromno, ali časno. Nisam ogorčena, nisam zla, nisam izgubila veru u ljude. Samo sam umorna od samoće. Umorna od tišine u kojoj nema s kim da podelim dan, brigu, radost.
Ne tražim bogatstvo.
Ne tražim vezu.
Ne tražim da me neko izdržava.
Tražim GOSPODINA.
Čoveka koji zna šta znači poštovanje.
Koji želi brak i život u dvoje.
Nekoga ko razume da godine nisu kraj, nego iskustvo.
Nije mi bitno odakle si.
Nije mi bitno čime se baviš.
Bitno mi je samo da si čovek.
Ako si i ti umoran od laži, interesa i površnih odnosa…
ako želiš mir, stabilnost i iskrenu ženu pored sebe…
Javi se.
Možda nismo zakasnili. Možda tek sad dolazi naše vreme.
— Jovana, 46
