Zovem se Maša, imam 41 godinu i Ukrajinka sam.
Ovo pišem jer mi je život okrenuo leđa u jednom trenutku, ali ja i dalje stojim na nogama.
Zbog rata u Ukrajini bila sam primorana da pobegnem. Ostavila sam dom, uspomene, posao, ceo jedan život. Došla sam u Srbiju, zemlju koja mi se svidela više nego što sam mogla da zamislim. Ljudi su topli, iskreni, obični – onakvi kakvi danas retko postoje.
U Ukrajini sam radila u vrtiću, volim decu, volim porodicu, volim miran život. Ovde sam trenutno bez posla, sama, daleko od svega što sam nekad imala. Nije me sramota to da kažem.
Ne tražim luksuz.
Ne tražim savršenog muškarca.
Tražim ČOVEKA.
Tražim nekoga ko želi brak, zajednički život, nekoga ko razume da žena koja je prošla rat zna da ceni sitnice – doručak, zagrljaj, tišinu, sigurnost.
Spremna sam da gradimo život zajedno.
Treba mi muškarac koji može da me podrži, da bude oslonac, kao što bih i ja njemu bila verna i posvećena.
Ako si ozbiljan, ako želiš porodicu, ako ti ne smeta što sam strankinja i što sam počela ispočetka – javi mi se.
Možda smo se baš ovde morali sresti.
Maša, 41 godina – rat mi je uzeo dom, ali ne i veru u ljubav.
