Zovem se Dunja.
Imam 45 godina, razvedena sam već nekoliko godina i živim u Ljubljani — sama sa svojom ćerkicom od 9 godina. Ovo pišem iskreno, bez glume i bez maski, jer život nas nauči da istina najviše boli, ali i najviše vredi.
„Nisam sama — ali sam usamljena“
Imam dete koje je moj svet. Ali kada ćerka zaspi, kada se svetla ugase i stan utihne — tada shvatiš koliko ti fali neko pored tebe. Razgovor. Podrška. Muška ruka koja ostaje, a ne odlazi.
„Radim kao čistačica i ne stidim se“
Radim kao čistačica. Pošten posao. Težak, ali moj. Nikada se nisam stidela rada, jer znam da se čovek ne meri po poslu koji radi, već po srcu koje nosi.
Ne tražim luksuz.
Ne tražim savršenstvo.
Tražim čoveka.
„Jedan uslov imam — da prihvatiš moje dete“
Ovo je važno.
Ako želiš mene, moraš želeti i moju ćerku. Ona nije prepreka — ona je deo mene. Ne tražim da budeš savršen otac, već dobar čovek koji razume šta znači porodica.
„Spremna sam da gradimo život zajedno“
Želim muškarca koji bi bio spreman da dođe da živi kod mene. Ne zato što mora — već zato što želi. Nekoga ko želi brak, stabilnost, svakodnevicu, a ne prolaznost.
Ne pitam odakle si.
Ne brojim godine.
Zanima me da li znaš da ostaneš.
„Ovo nije oglas — ovo je nada“
Ako si slobodan, ozbiljan i želiš porodicu…
Ako možeš da prihvatiš ženu sa detetom…
Ako želiš život u dvoje — možda se baš ovde prepoznajemo.
Dunja, 45 godina.
Majka. Razvedena. Iskrena.
Spremna za brak i ozbiljno upoznavanje.
👉 Samo ozbiljni neka se jave.
