Zovem se Dragana.
Imam 48 godina, udovica sam već četiri godine i živim sama na selu, nedaleko od Novog Sada. Ovo pišem jer je došlo vreme da prestanem da ćutim.
Posle muževljeve smrti ostala sam sama. Bez dece. Bez ikoga da me sačeka kad se dan završi. Naučila sam da budem jaka, ali snaga ne znači da ne boli.
„Radim težak posao, ali srce mi je nežno“
Bavim se stočarstvom.
Znam da to mnoge odbije.
Neki se podsmehnu, neki okrenu glavu, neki kažu da „to nije za ženu“.
Ali mene nije sramota.
Radim pošteno, svojim rukama, i znam koliko vredim. Samo… ne želim više da sve radim sama.
„Samoća na selu je tiša, ali teža“
Na selu su noći duže.
Tišina je glasnija.
Kad završiš posao, opereš ruke i sedneš sama — tada shvatiš koliko ti fali nečiji glas, dodir, reč.
Ne tražim luksuz.
Ne tražim grad, novac, savršenstvo.
Tražim čoveka bez predrasuda, nekoga ko razume da pošten rad nije sramota, već vrednost.
„Nemam decu, ali imam ljubav da dam“
Nemam decu, ali imam toplinu, vernost i iskrenost.
Imam strpljenje i spremnost da budem tu — u dobru i u lošem, u radu i u odmoru.
48 godina nije kraj.
To je vreme kada znaš ko si i šta želiš.
„Ako ti ne smeta kako živim — možda si baš ti onaj pravi“
Ako si slobodan muškarac, ozbiljan i spreman za život u dvoje…
Ako te ne plaši selo, rad i jednostavan život…
Ako ti je srce važnije od predrasuda — možda se baš ovde prepoznamo.
Dragana, 48 godina
Udovica, stočarka, žena koja još veruje u ljubav i brak.
Ako želiš iskrenu ženu za život u dvoje — javi se.
