Zovem se Milena.
Imam 38 godina, razvedena sam i rođena Novosađanka, a danas živim u Beogradu. Ne pišem ovo da bih se žalila, već zato što sam umorna od tišine i površnih priča.
Radim u marketu. Pošten posao, dugi dani, umorne noge — ali čista savest. Naučila sam da cenim male stvari i da materijalno ne donosi sreću ako nemaš s kim da je podeliš.
„Prošla sam razvod, ali nisam prestala da verujem“
Razvod me je naučio da ljubav nije obećanje, već delo. Nije u lepim rečima, nego u ostajanju — naročito kad je teško. I zato danas ne tražim savršenog muškarca. Tražim iskrenog.
„Beograd je pun ljudi, ali usamljen“
Okružena sam ljudima svaki dan, ali usamljenost se ne meri brojem lica. Meri se time da nemaš kome da kažeš kako ti je bilo na poslu, ko će da pita da li si umorna, ko će da ostane kad dođu teški dani.
„Ne interesuju me materijalne stvari“
Ne zanima me koliko imaš.
Ne zanima me čime se hvališ.
Zanima me da li znaš da ostaneš, da pružiš ruku, da budeš tu kad se sve zakomplikuje.
Želim nekog ko razume da je ljubav zajednički put, a ne bekstvo kad naiđu prepreke.
„Ako si iskren i spreman da ostaneš — možda si baš ti“
Ako si muškarac koji ne beži od odgovornosti…
Ako ti je srce važnije od statusa…
Ako želiš ženu uz koju ćeš rasti, a ne se dokazivati — možda se baš ovde prepoznajemo.
Milena, 38 godina.
Razvedena, iskrena, prizemna.
Tražim čoveka koji će uvek ostati — koliko god teško bilo.
Ako si takav — javi se.
