Zovem se Nena, imam 52 godine i po zanimanju sam učiteljica.
Razvedena sam godinama.
I iako mnogi misle da žena mojih godina ima sve –
istina je da živim sama.
Imam jednu ćerku iz prvog braka.
Danas ima 30 godina, udata je i majka je jedne prelepe devojčice.
Da, ja sam baka.
I ponosna sam na to.
Ali kada se vrata zatvore,
kada deca odu svojim kućama,
kada se utiša smeh –
ostanem sama sa sobom.
Bila sam supruga.
Bila sam majka.
Sada sam baka.
Ali pre svega – ja sam žena.
Razvod me je naučio da ćutim, da trpim i da budem jaka.
Ali me je i naučio šta više ne želim:
prazan odnos, hladnoću, brak bez duše.
Ne tražim savršenog muškarca.
Ne tražim da mi neko rešava život.
Tražim ozbiljnog gospodina za brak u dvoje.
Nekog s kim mogu da popijem kafu ujutru,
da razgovaram bez straha
i da ćutim bez neprijatnosti.
Nije mi važno odakle si.
Nije mi važno da li si iz grada ili sa sela.
Važno mi je da znaš šta znači poštovanje, mir i zajednički život.
Imam 52 godine, iskustvo, strpljenje i srce koje nije potrošeno.
Znam da volim tiho.
Znam da budem oslonac.
I znam da brak u zrelim godinama može biti najlepši.
Možda je čudno što ovo pišem javno.
Ali još je čudnije živeti godinama sam i praviti se da je to normalno.
