Ja sam Zehra, imam 35 godina, rođena sam u Zrenjaninu, a već skoro dve decenije živim u Beču.
Radim kao veterinarka – moj posao volim, jer svaka životinja ima dušu. Samo… ponekad pomislim, kad bih imala pored sebe nekog čoveka sa istom takvom dušom, možda bih konačno bila srećna.
Nisam od onih žena koje traže luksuz.
Imam svoj mir, stan, posao, život, sve ono što ljudi obično žele.
Ali nemam njega.
Onog jednog, koji će da dođe kasno s posla, zagrli me bez reči i samo kaže:
“Eto, sad je sve na svom mestu.”
Mnogo puta su me ljudi gledali kroz predrasude.
Kažu: “Lepa, ali Romkinja.”
Ili: “Pametna, ali sama.”
A ja se samo nasmejem, jer znam – srce ne pita koje si vere, boje kože, ili odakle si. Srce samo zna kad nekog prepozna.
Ne tražim ništa nemoguće.
Samo čoveka koji zna da poštuje, da veruje i da voli.
Nebitno da li živi u Srbiji, Bosni, Nemačkoj ili ovde u Beču – ako između nas postoji ono nešto, ja sam spremna da se preselim, da počnemo ispočetka.
Ljubav ne zna za granice, ni kilometre, ni pasoše.
Zna samo – kad je vreme, i s kim je pravo.
Kažu da su žene poput mene jake.
Možda i jesam.
Ali znaš šta svaka jaka žena potajno želi?
Da jednom bude slaba – ali u nečijem zagrljaju.
Da ne mora sve sama.
Zato sam rešila da napišem ovo javno.
Ne zbog pažnje, već jer verujem da negde postoji muškarac koji će u ovim rečima prepoznati baš mene.
Ako čitaš ovo i osetiš da ti srce zatreperi – možda nije slučajno.
Javi se.
Možda baš počinjemo našu priču.
