Zovem se Suzana, imam 52 godine i ovo pišem bez ulepšavanja.
Godinama radim kao čistačica u opštini. Pošten posao, skroman život. Naučila sam da se borim sama, ali istina je — samoća ume da zaboli.
Ne tražim mnogo. Ne tražim putovanja, skupe večere ni obećanja bez pokrića.
Tražim ozbiljnog gospodina za brak, nekoga ko želi zajednički život, po mogućnosti na selu ili na mirnoj periferiji. Tamo gde je tišina lek, a ne kazna.
Prošla sam kroz život, kao i svi. Danas znam šta hoću:
mir, poštovanje, ruku koja ostaje kad je teško.
Mladi udvarači neka me zaobiđu — ja želim nekoga ko zna vrednost vremena i bliskosti.
Ako si čovek kome je dosta površnog, kome je važnije da se zajedno skuva ručak nego da se hvali po mrežama — javi se.
Ovo malo života što nam je ostalo, vredi provesti zajedno.
