Zovem se Aleksandra, imam 51 godinu i razvedena sam već šest godina. Iza sebe imam brak koji je trajao dovoljno da me promeni, ali nedovoljno da me ugasi. Danas živim mirnije, slobodnije, ali ne i potpunije. Jer da se ne lažemo – niko ne voli da zaspi sam svake noći.
Nisam ovde da tražim savršenstvo. Tražim čoveka koji zna šta znači ćutati s nekim, a opet reći sve. Neko ko zna vrednost poštovanja, dodira, razgovora uz jutarnju kafu i pogleda koji ne laže.
Godine me nisu slomile – one su me naučile da više ne pristajem na manje od onog što zaslužujem. Ne tražim da mi kupuješ poklone, nego da mi držiš ruku iskreno. Da se raduješ mom glasu. Da me gledaš kao ženu, a ne kao broj u ličnoj karti.
📌 Možda živiš u gradu, možda na selu. Možda si razveden, možda si nikad ni voleo kako treba. Nije mi važno. Ako si čovek – piši.
Godine su broj. Duša je ono što se pamti.
