Zovem se Bojana, imam 42 godine, i život me nije mazio – ali ni slomio. Prošla sam kroz razvod, bez buke i ogorčenosti. Jednostavno, nismo se našli. Ljubav nije opstala. Iako nismo imali dece, nisam izgubila nadu da život i dalje može biti lep – u dvoje.
Danas sam slobodna žena koja zna šta želi. Ne tražim savršenstvo, ne tražim bajku – samo jednog čoveka. Nekoga ko je sazreo kroz život, ko zna šta znači partnerstvo, nežnost, poštovanje i podrška. Nekoga ko ne traži devojku, već ženu – pravu.
Nemam dece, ali želja za porodicom u meni i dalje postoji. I ako je i tebi stalo da kraj sebe imaš nekoga ko će te razumeti, čuti, zagrliti i čekati s toplim ručkom i još toplijim osmehom – možda baš ja čekam tebe.
Živim mirno, radim, ne žalim se – ali duša ponekad zaboli. Ne zbog samoće, već zbog praznine koju ni najlepši dani ne mogu ispuniti bez nečijeg pogleda, nečije ruke u mojoj.
Zato pišem. U svoje ime. Otvoreno. Bez maske i bez igre. Ako si muškarac koji traži ženu za život – a ne za prolazne trenutke, volela bih da mi se javiš.
