Zovem se Jovana. Imam 38 godina. Nisam dete, nisam klinka koja mašta o princezama i bajkama. Ja sam žena koja zna šta želi – i koja više ne pristaje na “polovično”.
U životu sam imala i smeha, i suza, i ljubavi koje su me izneverile. Danas imam stabilan posao, živim sama, vodim svoj život dostojanstveno. Ali srce… srce zna da mu nešto fali.
Zato sam rešila da napišem ovo – jer možda baš ti čitaš, a tražimo isto.
Ja ne tražim avanturu. Ne tražim provod, izlaske, ni prazna obećanja. Ja tražim starijeg muškarca, nekog ozbiljnog, stabilnog i pažljivog, koji zna šta znači voleti zrelu ženu – ženu koja zna da uzvrati pažnju, vernost i nežnost.
Za mene je brak svetinja, ali ne onaj papirni, hladni brak, nego ono pravo: da znaš da imaš nekoga uz sebe i u sreći i u bolu.
Usamljene žene poput mene često ostaju neprimećene, jer nismo glasne, ne pokazujemo sve na mrežama, ali veruj – duša nam gori od želje da volimo i budemo voljene.
Možda živiš na selu, možda u gradu – meni to nije važno. Meni je važnije da imaš srce, da imaš mir u duši, da znaš da budeš oslonac, ali i da voliš da te neko tiho i iskreno voli svakog dana.
Ako se pronalaziš u ovome… možda je vreme da prestanemo da čekamo. Možda je vreme da se upoznamo.
Tvoja,
Jovana (38)
