Zovu me Mica. Imam 39 godina i ovo ne pišem da bih se žalila — pišem jer je došlo vreme da kažem istinu, bez ulepšavanja i bez glume.
Nisam savršena žena sa Instagrama.
Nemam bajkovit život.
Nemam ni hiljade poruka u inboxu.
Imam samo jedno — iskreno srce koje je predugo samo.
Godinama sam bila ona jaka. Ona koja sve može sama. Ona kojoj govore: „Ma ti si dobra, snaći ćeš se.“
I jesam se snašla. U svemu… osim u ljubavi.
Gledam kako se ljudi spajaju i razilaze bez mnogo razmišljanja. Kako se veze troše, brakovi pucaju, a opet svi nekako idu dalje. A ja? Ja sam ostajala — čekajući da se pojavi neko ko neće doći samo da uzme, nego i da ostane.
Ne tražim savršenog muškarca.
Ne tražim mladost, mišiće, pare ni status.
Tražim čoveka.
Onog koji zna da sasluša.
Onog koji se ne boji žene koja zna šta želi.
Onog koji ne beži kad postane ozbiljno.
Imam 39 godina i znam tačno šta više ne želim:
– igre
– polovične priče
– obećanja bez dela
Ali znam i šta želim:
mir, poštovanje, bliskost, dom i nekoga ko će biti tu — i kad je lako i kad nije.
Možda je moja greška što sam čekala iskreno, a svet danas žuri površno.
Možda nisam „u trendu“.
Ali verujem da negde postoji neko kome je dosta svega lažnog, isto kao i meni.
Ako si muškarac koji zna da godine nisu mana nego iskustvo…
Ako znaš da prava žena ne dolazi savršena, nego iskrena…
Ako želiš nešto stvarno, a ne prolazno…
Možda se baš ti i ja nismo slučajno pronašli u ovom tekstu.
Zovu me Mica.
Imam 39 godina.
I još uvek verujem da prava ljubav dolazi — čak i kad svi kažu da je kasno.
