Zovem se Nataša, imam 45 godina, razvedena sam i imam jednu ćerku iz prethodnog braka. Trenutno živim u selu, u kući moje majke. I da, znam kako to zvuči – “vratila se kod mame, propala”. Ali znate šta? Neka misle šta hoće. Ja znam ko sam, koliko vredim, i šta više nikad neću trpeti.
Ne stidim se svog života. Ni razvoda. Ni borbe. Život mi nije bio lak, ali me nije ni slomio. Možda trenutno nemam stan u gradu ni savršen Instagram život, ali imam dušu koja zna da voli, srce koje zna da prašta – i iskustvo koje ne traži bajku, već partnera.
Zrela sam žena. Majka. I još verujem da postoji neko ko neće pobeći kad čuje da živim na selu. Neko kome neće smetati što nisam “devojka bez prošlosti”. Neko ko zna da prava ljubav ne bira adresu, već srce.
Ne tražim da me izdržavaš. Tražim da me razumeš. Da me poštuješ. Da zajedno kuvamo kafu ujutru i ćutimo bez nelagodnosti. Da se smejemo, gradimo, i volimo – stvarno, bez glume.
Možda sam za neke “žena s detetom”, ali za pravog čoveka – biću sve. Ako si spreman da voliš iskreno, možda se prepoznaš u mojim rečima. A možda i napišemo novu priču, zajedno.
