Imam 45 godina. I zovem se Petra.Ako me pitaš šta sam naučila do sada – reći ću ti: da žena može da izdrži mnogo. I da najtiše tuge nose one koje se najlepše smeju. Nekada sam verovala u bajke. Pa sam verovala u kompromise. Onda sam prestala da verujem u išta. Dala sam ljubav, strpljenje, […]

Zovem se Dunja.Imam 47 godina. I živim na selu. Tiho. Skromno. Ponekad usamljeno.Mnogi misle da ovde život stane. Da žene na selu više nemaju snove, želje, potrebu za ljubavlju. Ali ja nisam prestala da sanjam. Imam svoju baštu, cveće koje zalivam, ptice koje me bude. Uveče sedim ispred kuće i gledam nebo. I dok svi […]

Zovem se Jasmina.Imam 45 godina.I da budem iskrena – dugo sam se bojala da napišem ovako nešto. Jer u ovim godinama, kao da više “ne smeš” da kažeš da ti fali ljubav.Da ti fali neko. Nisam klinka. Ne tražim bajku. Imam iza sebe život – lep, težak, bolan, običan.I još uvek imam srce koje zna […]

Zovem se Sanja.Imam 48 godina.I ako me pitaš ko sam danas – neću znati da ti odgovorim odmah. Nekada sam bila nečija supruga. Bila sam žena koja sprema večeru, čuva decu, pegla košulje, i čeka da se vrata otvore. Bila sam tu. Uvek.A onda sam jednog dana shvatila da više ne postojim – ne u […]

Zovem se Milena. Imam 47 godina. Nisam savršena, ali sam svoja. Nisam više mlada, ali sam naučila šta znači voleti iskreno – bez foliranja, bez igara, bez maski. Ne želim više da gubim vreme na neozbiljne priče. Želim čoveka – gospodina – koji zna šta znači imati partnera, a ne samo društvo. Nekog s kim […]

Zovem se Zorica. Imam 45 godina. I da mi je neko pre 10 godina rekao da ću ovo pisati, verovatno bih se nasmejala i rekla: “Ma kakvi, ja imam sve.” Ali nemam.Ne više. Imala sam brak, dom, toplinu. I izgubila sam. Ne zbog greške, ne zbog prevare. Već zato što sam bila nevidljiva. Žena koja […]

Zovem se Verica. Imam 48 godina. I prvi put u životu pišem ovako – iz duše, bez maski, bez ulepšavanja. Imam sve ono što se od žene u mojim godinama „očekuje“: iskustvo, toplinu, tišinu kad treba, a i reč utehe kad zatreba. Ali jedno nemam – nekog svog. Dugo sam mislila da je posle pedesete […]

Zovem se Nataša, imam 45 godina, razvedena sam i imam jednu ćerku iz prethodnog braka. Trenutno živim u selu, u kući moje majke. I da, znam kako to zvuči – “vratila se kod mame, propala”. Ali znate šta? Neka misle šta hoće. Ja znam ko sam, koliko vredim, i šta više nikad neću trpeti. Ne […]

Zovem se Marija. Imam 47 godina i više neću da glumim da sam jaka kad nisam.Imam posao, stan, auto. Deca su odrasla. Spremam ručak, smejem se s drugaricama, ali kad uveče legnem — postanem samo jedna usamljena žena koja još uvek sanja da je neko zagrli iskreno. Znam da nisam klinka. Ali isto tako znam […]

Zovem se Mira. Imam 43 godine.Imaću snage da ovo napišem jer znam da nisam jedina žena u ovim godinama koja i dalje veruje u porodicu – čak i ako je nije imala do sada. Razvedena sam. Imam svoj posao, auto, krov nad glavom i, što je najvažnije, mir u duši. Prošla sam kroz veze koje […]