Zovem se Ela, imam 37 godina, i radim kao frizerka. Da, istina je – plavusa sam. Ali pre nego sto pocnete da se smejete, hajde da odmah razjasnimo jednu stvar: nisam glupa kao u onim vicevima! Znam da plavuse imaju svoju reputaciju u tim pricama, ali verujte mi, jedini “glupi” momenti u mom zivotu su kad se sapletem o sopstvene papuce dok trcim da se javim na telefon. (Desilo se vise puta, priznajem!)
Radim kao frizerka vec godinama i obozavam svoj posao. Volim da pricam s ljudima dok im sredjujem kosu, a kad kazem da imam ostar skalpel za rezanje muskih pramenova, ne zezam se. Moj posao je dinamicno mesto gde se razmenjuju saveti, smeh i ponekad malo tracarenja (ne brinite, sve u granicama pristojnosti). Ali na kraju dana, kada zavrsim s poslom i skinem kecelju, kao i svako drugi, zelim da podelim trenutke s nekim ko je iskren i posten.
Sad, trazim muskarca koji zna sta hoce. Ne trazim princa na belom konju – konji su komplikovani za parkiranje – vec jednostavnog, normalnog coveka s kojim bih mogla da se smejem, pricam i uzivam u zivotu. Humor mi je jako vazan, jer zivot bez smeha je kao kosa bez volumena – dosadan i spljosten.
Ako si neko ko veruje u iskrenost i postenje, voli da se smeje, i ne boji se da sedi u frizerskoj stolici (obecavam, necu te osisati na celavo), mozda smo jedno za drugo. Samo nemoj da ocekujes da svaki put znam gde sam ostavila kljuceve – i plavuse imaju svoje trenutke, zar ne?
