Zovem se Dragica, imam 38 godina i ceo život nosim jednu prazninu koju je teško objasniti rečima. Odrasla sam u domu za nezbrinutu decu. Nikada nisam upoznala majku ni oca, nikada nisam imala nekog „svog“ kome mogu da kažem: ovo je moja porodica.
Od malena sam naučila da ćutim, da trpim i da se sama borim.
Udala sam se verujući da će brak popuniti tu prazninu. Verovala sam da sam konačno našla dom. Nažalost, razvela sam se. Još jednom sam ostala sama. Kao da mi je život rekao da nisam za sreću.
Godinama posle razvoda nisam ni pokušavala. Ljudi brzo sude:
„Izašla iz doma“, „razvedena“, „teška prošlost“…
Malo ko pita kakvo je srce u meni.
A istina je jednostavna:
Ja samo želim nekog pored sebe.
Ne tražim savršenog muškarca. Ne zanima me koliko imaš godina, novca ili odakle si.
Tražim čoveka koji neće pobeći, koji razume da iza mene stoji težak život, ali i ogromna želja da volim iskreno.
Umorna sam od samoće, od tišine u stanu, od večeri bez poruke.
Imam 38 godina, ali još nisam odustala. Još uvek verujem da negde postoji neko kome neće smetati moja prošlost, nego će gledati kakva sam danas.
Ako si i ti neko ko zna šta znači biti sam, ako želiš mir, razgovor, podršku i život u dvoje – javi se.
Možda smo baš mi dokaz da se i posle svega može početi iznova.
