Zovem se Olga, imam 56 godina i živim u Budvi.
Pre 13 godina sam izgubila supruga, a od tada je život postao drugačiji, tiši i često usamljen. Imala sam još jednu vezu sa gospodinom iz Paraćina, ali i on je preminuo. Toliko sam puta stajala na ivici tuge, a opet verovala da ljubav postoji.
Budva, nekada prelepa i živa, danas mi deluje dosadno i prazno. Zvuči čudno, ali mislim da bi mi neko selo odgovaralo – mir, tišina, priroda i dom koji će biti pun ljubavi. U Rusiji sam radila na farmi, znam kako se radi na zemlji i volim taj život.
„Ne tražim prolaznu ljubav – tražim gospodina“
Ne tražim avanturu.
Ne tražim prolazne priče.
Tražim gospodina koji zna šta znači poštovati ženu i graditi dom zajedno. Nekoga ko želi miran život u dvoje, gde će ruka u ruci biti vrednija od svih reči sveta.
Godine me nisu ohladile – naprotiv. Naučila sam da cenim život i da verujem da srce može da voli, čak i kad je ranjeno.
„Ako voliš zemlju, mir i pravu ženu…“
Ako ti nije bitno da li živim u selu ili gradu,
ako znaš da poštuješ ženu i želiš pravu ljubav za brak,
ako voliš prirodu, rad i život bez lažnih obećanja,
👉 možda se baš mi tražimo.
Ne tražim savršenstvo.
Tražim čoveka koji ostaje.
Olga, 56 godina – Ruskinja iz Budve, udovica, sa srcem koje još veruje u ljubav i miran život na selu.
